Investicije su preduslov razvoja turizma

13.12.2016 14:39
Turistička organizacija Srbije (TOS) ne kreira politiku ove probitačne privredne grane već predstavlja njenu ponudu, kaže na početku razgovora za Novi magazin Marija Labović, direktorka TOS-a. Ali, uprkos tome razgovor vođen gotovo bukvalno između dva službena puta Marije Labović počinjemo pitanjem koje je naizgled izvan njene i nadležnosti TOS-a.
slika

Turizam se dugo najavljuje kao prioritetna grana koja bi, uz strateški razvoj, donela velike prihode. Kako vi vidite mogućnost razvoja turizma u Srbiji?

Dobro je što je Vlada Srbije zaista prepoznala turizam kao stratešku granu, o čemu govori činjenica da je opredeljen veći budžet nego što je to bilo prethodnih godina. Takođe, veliki broj najavljenih projekata vezanih za turizam je u toku, što nam daje za pravo da jesmo postali strateška grana i maksimalno treba da se potrudimo da tu činjenicu iskoristimo. U narednom periodu treba da imamo što više investicija i u turističku infrastrukturu jer to jeste preduslov za dalji razvoj turizma, za promociju destinacija koje već imamo i koje zaslužuju pažnju, ali i onih koje ćemo tek unaprediti upravo kroz te investicije.

Mi kao TOS vidimo veliki potencijal, posebno imajući u vidu činjenicu da smo u Evropi jedna od retkih zemlja koja u kontinuitetu ima dvocifreni rast. Turisti traže nove destinacije i nas sve više prepoznaju.

Postoji ideja u Prijepolju da se napuštene škole pretvore u planinarske domove. Da li je i to ulaganje u turističku infrastrukturu?

Svakako da je takva inicijativa veoma značajna, na prvom mestu za lokalno stanovništvo, i dodatno razvija tu destinaciju. Nije redak slučaj u svetu da se smeštajni kapaciteti tipa studentski ili đački domovi u sezoni rentiraju za mlađu turističku populaciju.

Ovo je primer veze verskog i seoskog turizma, pošto je taj kraj posećen zbog Belog anđela. Zašto seoski turizam nije više nije šik iako je cela Srbija veliki potencijal?

Mi se trudimo da promovišemo sve ono što je kompletan turistički proizvod, to podrazumeva aktivan odmor, nataknutu prirodu, gastronomiju na prvom mestu. Ima mnogo prostora za unapređenje upravo zato što je potrebno dodatno kompletirati ponudu. Nije dovoljno imati samo seosko domaćinstvo, turisti su sve zahtevniji, žele sadržaj i žele da u tom sadržaju učestvuju.

Prvo ekonomska, pa migrantska kriza naterale su mnoge zemlje da se okrenu domaćim turistima. Šta će Srbija raditi na tom planu, sem akcije”vaučer”?

Akcijom vaučera započeli smo promotivnu kampanju”Moja Srbija”, koja traje već dve godine. Kombinacija vaučera kao dodatne mogućnosti za pristupačan odmor i kampanje u kojoj smo se potrudili da ljudima pokažemo koja su to mesta gde vaučere mogu da iskoriste i na najbolji način provedu odmor, dala je dobre rezultate. U 2015. to je bio pilot-projekat, oko 14.000 vaučera je podeljeno, interesovanje je bilo toliko veliko da je ove godine podeljeno 46.000 i to mesec dana pre završetka akcije. Ministarstvo je za sledeću godinu najavilo 60.000 vaučera, što nas raduje jer pokazuje da Ministarstvo i Vlada žele da stimulišu domaći turizam, a mi ćemo nastaviti promotivne aktivnosti. Uspeli smo da zaustavimo negativan trend i imamo porast broja domaćih turista poslednje dve godine za oko 12 odsto, što je veoma dobar rezultat, ali mislimo da još ima prostora za napredak. I kod naših turista je sazrelo shvatanje da ako ne ceo, ono deo odmora mogu kvalitetno da provedu u Srbiji.

Da li su slična iskustva drugih zemalja?

U Rusiji su imali jaku aktivnost vezanu za sugerisanje domaćim turistima da odmor provedu u zemlji. Odrazila se i ekonomska kriza, pa je broj turista iz Rusije svuda pao. Mi smo tu izuzetak jer je ostao na istom nivou.

Banjski turizam je zaštitni znak mnogih zemalja, kod nas su banje ruinirane, a mnogi izvori se i ne koriste. Najavljena je privatizacija, hoće li nas to izvesti na mapu termi?

Vlada Srbije jeste formirala radnu grupu sastavljenu od predstavnika više ministarstava u čijoj je nadležnosti privatizacija banja i banjskih lečilišta. Zadatak Turističke organizacije je da, kada se taj proces završi, promoviše ono što ćemo imati kao turistički proizvod, ali to ne znači da i sada nemamo taj proizvod. Procenat broja noćenja u banjama u odnosu na ukupan broj ostvarenih noćenje u Srbiji je veliki, oko 1,8 miliona noćenja godišnje. Nisu sve banje u lošem stanju, generalizovanje nije dobro jer i u okviru jedne banje imate dobre i manje dobre smeštajne kapacitete i one koji ne rade čekajući privatizaciju. Mi se trudimo da promovišemo one koji su u funkciji i zadovoljavaju uslove za turiste.

Sve češće se čuje da je, uz zdravstveni, kongresni turizam jedan od najvećih potencijala. Kako ga razviti?

Jeste veliki potencijal, naročito u Beogradu. Srbija se na svetskoj mapi nalazi među prvih 50 zemalja u svetu, Beograd je u Evropi na 24. mestu. Kriterijum je broj međunarodnih kongresa koji su održani u zemlji ili gradu, a međunarodni kongres znači da se održava makar tri godine u kontinuitetu i da je svake godine u nekoj drugoj zemlji. Ono što vidimo kao izazov je modernizacija Sava centra, kroz privatizaciju i privatno-javno partnerstvo, to je na nadležnima da sprovedu, ali to je bitna stavka za razvoj kongresnog turizma. Time ponovo dobijamo prostor za kongrese velikog kapaciteta. Kongresni turizam je profitabilan za svaku zemlju i bilo bi dobro da dodatnim ulaganjem zadržimo i popravimo poziciju koju imamo, to je investicija koja će se brzo vratiti.

Pred nama su praznici i zimska sezona. Šta nas čeka?

Mi smo neprestano u kampanji iz zimske ulazimo u letnju, iz letnje u zimsku sezonu… Zimska nam je ponovo krenula, slogan je”Srbija, sve što volim”i vrlo plastično pokazuje da imamo ponudu za svačiji ukus, od planinskih centara za aktivan odmor, skijanje, rekreaciju u snegu, preko banja za relaksiranje, odmor u nekom od spa-centara ili šetnju. Ove godine promovišemo i sve te lepe događaje na trgovima u Beogradu i drugim mestima, sve to zajedno predstavlja zimu u Srbiji i privlači turiste.

J. J.

 

 

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regijskim vijestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promjenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša e-mail adresa    

Ukoliko ne želite više primati besplatni newsletter, to možete uraditi sa dva klika.